Sve češće razmišljam kako se neki događaji u našem životu ne dešavaju slučajno. Ne znam kojom kosmičkom silom pogurano se to dešava ali se pitam šta bi bilo da se nešto desilo nekoliko minuta, sati, dana, godina ranije ili kasnije? U kom pravcu bi se život odvijao? A onda se pitam da li obraćamo pažnju na ljude koji nam ulaze u život i šta nam sa sobom donose i odnose? Svako od njih je doneo ili odneo nešto iz našeg života. E, tako je ta kosmička sila jednog dana u Zemunu, ukrstila moje i puteve jedne neobične žene, umetnice, akademske grafičarke Ksenije Pašić. Ne umem da objasnim zašto smo se taj dan prepoznale među sto ljudi ali smo jedna drugoj lagano ušle u život.
Zanimljivo je da je naše poznanstvo još spontanije počelo da se razvija i tako sam ja prvi put upoznala pravu likovnu umetnicu. Iskreno, na prvi pogled ne bih pogodila da se time bavi. Njena jednostavnost i neposrednost su me zavarale ali su mi kasnije, kada sam upoznala njena dela, pomogle da sklopim slagalicu.
Ksenija je odabrala da lepotu umetnosti prikaže na teži način, grafikom. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku grafika u klasi profesora Živka Đaka. Još kao studentkinja izlagala je svoja dela u Beogradu na IX Bijenalu jugoslovenske studentske grafike. Od 2000.godine član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Život i želja da njena umetnost pređe granice naše zemlje vode je u Pariz. Tamo je živela i radila dve godine. Za to vreme usavršila je tehniku slikanja na svili i tkanini. Imala je jednu grupnu i jednu samostalnu izložbu 2005. godine u Parizu. Postaje član likovne asocijacije LES CERCLES D’ARTS i član likovnog udruženja LA MAISON DES ARTISTES. Vraća se u Srbiju i donosi odluku da svoje znanje podeli sa drugima. Počinje da radi kao profesor likovnog vaspitanja u školi u rodnom Bečeju.
Zašto smo se nas dve srele? Zato što smo rešile da nešto promenimo u našim životima. Ksenija je odlučila da je vreme da njena umetnost napusti atelje u Bečeju i krene slobodno novim prostranstvima. Poneta novim unutrašnjim događanjima prelazi iz tehnike u tehniku i širi svoj talenat u druge sfere umetnosti zbog čega donosi odluku da sve što je sakrila u svom ateljeu u Bečeju sada pusti da slobodno luta i pronađe sve one duše zaljubljene u umetnost i prirodu kao što je i ona.
Čovek današnjice u trci sa vremenom nije svestan lepote koju mu priroda nesebično daje
kroz neponovljive oblike, boje, teksture. Sve to Ksenija Pašić pokušava da istrgne iz trenutka i sačuva za večnost, koristeći se ugljenim štapićem, tušem ili olovkom. Ponekad je to slikano uljem na platnu a ponekad predstavljeno u masi za oblikovanje. Zato su njena dela bazirana na motivima iz prirode, pokušaj da je zabeleži i tako sačuva jedinstven trenutak, emociju, atmosferu sa željom da izmami osmeh na licu posmatrača. Njena dela bude u posmatraču emocije koje menjaju tok misli i kroz spoj duhovnog i materijalnog stvaraju pozitivnu reakciju.
Umetnost Ksenije Pašić je umetnost ravnoteže, čistote, nekad spokoja, a češće neograničene radosti lišene uznemirujuće,depresivne teme.
Kao zaljubljenik prirode često se inspiriše njome, ili ako ne prirodom onda umetnošću raznih naroda s kojima se susretala tokom života i koji su ostavili duboke tragove u njoj. Zainteresovana za teksturu materijala I u želji da je dočara na svojim platnima, ona od prirode preuzima već gotove proizvode,dovršene modele živog I neživog sveta. Ona zapravo fiksira svoje doživljaje, iskustvo stvarnosti, beleži svoje vizuelne utiske.Slikarstvo joj je uvek jednostavno I jasno ,neopterećeno porukama, proklamacijama I psihologiziranjem.To je umetnost čiste dekoracije u koju uspeva da utka po koji simbol, pretvarajući je na taj način u kompleksno delo.
Istoričar umetnosti Sel Gabriela
Nemirni duh I neograničena energija Ksenije Pašić radi u slavu kreativno – proizvodnog, nudeći nam na uvid pregršt likovnih senzacija. Bogatstvo izražavanja vidimo u svojevrsnom korišćenju raznolikih tehnika.Ona razotkriva šta se sve sadrži u mističnosti ornamenta, u slojevitosti samih simbola.Autorka realizuje svoje zamisli na papiru, platnu, majicama,samim ramovima, maramama, ponekad uz pomoć žice I najlona I tako u krug. Na ovim radovima dominiraju simboli života. Znaci nestajanja I nastajanja s druge strane. Uzdizanje I propadanje.Nemir I spokoj. Nesvesno Ksenija Pašić je uvidela da je povratak arhaičnom u istu ruku I moderno.Iskustva iz prošlosti,unakrsnost različitih kultura I pre svega univerzalnost, neke su od karakteristika ovih radova. Sistemom repeticije (svesnog verovanja) Ksenija formira sopstveni intimistički svet, udahnjuje život svima onima koji prepoznaju istinsku radost stvaranja.
Magistar crtanja Danilo Vuksanović